Gazija

Sredinom 18. veka granice Otomanske imperije bile su ozbiljno ugrožene. Onima koji su svojim podvizima nakratko odgađali neizbežni pad carstva davao se tradicionalni naziv gazija, što znači ratni pobednik. Iako svestrano obrazovan, čak i teolog, Gazija u jednom trenutku poveruje da se i knjigom i sabljom zapravo stiže do istog cilja. Izabire put koji više naginje tamnijim stranama njegovog karaktera, ali silovitost, surovost i mahnita hrabrost, koje su u ratu vrline, u miru izazivaju razlog za zaziranje okoline.[1]